О књизи: 2000 / На основу неконвенционалних приступа у историји науке, низ парадокса у драматичном добу- анализирају се стара историја генетике, почевши од судбине Менделових закона па до дугог непризнавања идеја откривача покретних елемената, Барбаре МекКлинток. Кашњења или период кашњења од 25–30 година у препознавању нових идеја тумаче се као нормална појава у науци, иманентно повезана са природом самог научног стваралаштва и понашањем научне заједнице. Показује се да је у сложеној интеракцији генетике са Дарвиновом теоријом еволуције сваки већи корак у развоју генетике доводио до ограничавања постулата селектогенезе (дарвинизма) и признавања значаја номогенетичке компоненте. Детаљно се анализирају драматичне промене у систему погледа на организацију генома и облике наследне варијабилности, изазване низом непредвидивих открића 70-их и 80-их година. Приказана је значајна улога обавезно-факултативног принципа у структури и функцији генома и различитих облика неканонске (немутационе) наследне варијабилности. По први пут се пореде постулати класичне и модерне генетике, што доводи до ревизије низа давно утврђених и чврсто утврђених ставова, на пример, о ненаслеђивању особина које су настале током онтогенезе. Посебно поглавље посвећено је значају појава у области неканонске наследне варијабилности за теорију и праксу медицине Рецензенти: доктор биолошких наука Иа